Hemijska nega automobila
Zaštita automobilskih guma
Pri dužem korišćenju ili čuvanju van upotrebe guma postaje krta, tvrda i gubi elastičnost. Ovaj proces je spor, traje nekoliko godina.
Stanje automobilskih guma zavisi, prvenstveno, od dejstva kiseonika, ozona i ultravioletnog zračenja. Toplota ubrzava reakcije koje razaraju gumu.
U napregnutom stanju guma brže stari, to znači baš pri redovnom korišćenju. Najveći neprijatelji gume su bakar, kobalt i mangan. I najmanje količine ovih metala u kratkom vremenu napadaju i razaraju gumu.
Čuvajmo gume od ulja (ulje ih rastvara), sunčeve svetlosti i toplote. Čuvanje guma van upotrebe zahteva hladne i vlažne prostorije, a poželjno je, prevući gumene površine hemijskim zaštitnim sredstvima.
Za negu guma, dobro je premazati gumene površine 50%-nom smešom glicerina i vode, dva do tri puta.
Antifriz
Etilenglikol je bezbojna, providna sirupasta tečnost, bez mirisa. Tačka ključanja je 197,2°C. (60%-ni vodeni rastvor etilenglikola smrzava se na -40°C.)
Smešu za hladnjak, za razne temperature možemo napraviti, mešajući vodu sa etilenglikolom u sledećim odnosima:
10% etilenglikola i 90% vode, koristi se do -4°C,
20% „ 80% „ „ „ „ -9°С,
30% „ 70% „ „ „ „ -15°С,
40% „ 60% „ „ „ „ -24°С,
50% „ 50% „ „ „ „ -З6°C.
Za sprečavanje korozije, u svaku litru smeše stavljamo 3-7 grama natrijum-benzoata. Etilenglikol je otrovan!
Omekšavanje vode za hladnjak
Najbolje je ako se koristi kišnica ili destilovana voda. Srednje tvrde vode omekšavamo sa 5 g gašenog kreča i 10 grama sode na 10 litara vode. Posle stajanja od nekoliko sati izdvojeni talog se sedimentira, tako da lako možemo odlltl bistru vodu. Odvojenu čistu vodu stavljamo u drugu posudu, pa tek onda sipamo u hladnjak.
Rastvaranje kamenca
Ako primećujemo izdvajanje kamenca u hladnjaku, stavljamo vreli rastvor trinatrijum–fosfata (Na3PO4), koji će da rastvori izdvojeni kamenac.
Na 100 litara vode stavljamo 6 g trinatrijum–fosfata, zagrevajući rastvor na 80-90°C, peremo u toku 3-4 sata hladnjak, puštajući da voda cirkuliše u rashladnom sistemu, potom ispustimo rastvor i peremo hladnjak čistom vodom. Ako je potrebno, ovaj postupak ponavljamo nekoliko puta, dok se kamenac potpuno ne rastvori.
Odmagljivanje
Iskustvo nam je pokazalo da se metalne i staklene površine lako zamagljuju, ako se jedna njihova strana nalazi na nižoj temperaturi. Na drugoj, toplijoj strani tada se lako kondenzuje vodena para. Navešćemo nekoliko recepata za odmagljivanje tih površina:
1. 100 g vode,
30 g glicerina,
3 g belanceta,
0,5 g natrijum-benzoata.
2. 79 delova vode,
20 delova glicerina,
1 deo albumina,
0,1 deo fenola.
3. 5 delova silikonskog ulja,
35 trihlor-etilena,
rastvoreno u 60 delova benzina.
Poliplasti
(plastične mase)
Iako su najmlađi članovi velike porodice hemikalija, koje se koriste u domaćinstvu, ipak su već istisnuli iz upotrebe mnoge klasične materije.
Njihovu klasifikaciju je najbolje izvršiti prema načinu toplotne obrade. Naime, jedni zagrevanjem omekšaju, dok drugi zagrevanjem očvrsnu. Prvi se nazivaju termoplastima, drugi duroplastima. I duroplasti se često mogu jedanput zagrevanjem prevesti u polutečno stanje, (u kalupima primaju željeni oblik), ali dalje dejstvo toplote nepovratno ih prevodi u čvrsto stanje. Ponovnim zagrevanjem ih više ne možemo omekšati.
Termoplasti, zagrevanjem omekšaju - postaju plastični - mogu se oblikovati u kalupima i hlađenjem očvrsnu. Ponovnim zagrevanjem opet omekšaju, i ponovo se mogu oblikovati. Ovo ponovno oblikovanje može se ponoviti bezbroj puta.
Termoplasti
Polietilen
Polietilen je polimer etilena. Prozračna, plastična materija, koja deluje pri dodiru kao da je masna. Nije otrovna, odlično se suprotstavlja dejstvu hemikalija. Topi se na oko 105-110°C. Na sobnoj temperaturi nema pogodnog rastvarača niti lepila. Karakteristična upotreba: elektroizolacioni materijali, nelomljive posude, cevi, folije. Ne može se obraditi reznim alatima.
Polipropilen
Polimer je propilena. Sličan je polietilenu, ali je krtiji i topi se na oko 180°C. Ne odgovara za ručno livenje, zbog velike gustine rastopljene mase. Nije otrovan, otporan je prema dejstvu hemikalija. Na sobnoj temperaturi je nerastvorljiv i ne može se lepiti.
Upotreba polipropilena je slična polietilenu, no zbog više tačke topljenja i veće zatezne čvrstoće može se primeniti na širem području. Tako kod posuda i pribora koji se steriliziraju, cevi za pritisak, krila ventilatora i propelera motornih čamaca, nelomljivih kutija, igrački i sl. Svi ovi predmeti se izrađuju od polipropilena. Za obradu sa skidanjem strugotina manje odgovara.
Polimetil akrilat
(Plexi-staklo)
Pleksi-staklo je polimer metilestra akrilne kiseline. To je bistra, retko kad obojena, od polistirola nešto manje krta materija. Na 90°C počinje omekšavanje, a na 140-150°C može se plastično obraditi. Nije otrovan, delimično je otporan na dejstvo kiselina i baza. Najbolji rastvarač je kloroform, a ujedno, i lepilo. Izvanredno propušta svetlosne zrake. Na tržište dolazi u vidu ploča, cevi, štapa. Trgovačko ime pleksi–stakla, proizvedenog u Galenici Zemun, je klirit. Dobro se obrađuje reznim alatima. Posle termičke obrade, ohlađen, dobro drži primljeni oblik. Ponovnim zagrevanjem vraća se u prvobitan oblik. Veoma je podesan za majstorisanje u domaćinstvima.
Polistirol
Polistirol je polimer vinil–benzola. Bezbojan, providan ili prozračan. Omekšavanje počinje na oko 80°C, a temperatura obrade je na oko 120-140°C, a na 200° se već razara.
Nije otrovan, kiseline i alkalije ga rastvaraju. Najbolji rastvarač, odnosno lepilo je benzol. Odavno poznat i upotrebljavan poliplast. Relativna krtost, lomljivost, ograničava inače jako široku oblast upotrebljivosti. Kutije, posuđe, igračke, dugmad, zatim češljevi, drške, akumulatorske kutije, folije i slični proizvodi se prave od polistirola. Električne osobine, dielektrična otpornost mali dielektrični gubici čine ga odličnim materijalom u elektrotehnici. Benzolni rastvor polistirola je odlično lepilo za papir, odlično impregnira i vodonepropustljiv je. Ne preporučuje se za obradu sa skidanjem strugotina.
Poliamid (nylon)
Po hemijskom sastavu je kondenzacioni proizvod dikarbonskih kiselina i diamina. Po strukturi je sličan prirodnim belančevinama. Veoma je otporan, žućkast, proziran. Tačka topljenja mu je oko 140°C. Nije otrovan, sveže rastvoren ima gorak ukus zbog produkata raspadanja. Manje je otporan prema dejstvu hemikalija. Nema pogodnog rastvarača, lepi se mravljom, odnosno, sirćetnom kiselinom.
Najčešće se upotrebljava za izradu vlakana. Brizganjem i presovanjem se, takođe, izrađuju razni predmeti. Poliamidne mase se dobro obrađuju skidanjem strugotina, naročito pri izradi bešumnih zupčanika i osovina.
Polivinil–hlorid (PVC, mipolam)
Po hemijskom sastavu je polimer vinilhlorida. Tvrd, bezbojan smolast materijal. Pri korišćenju meša se sa manjom–većom količinom omekšivača (dibutil-ftalat, dioktil–ftalat). U zavisnosti od količine omekšavača dobijamo tvrdi PVC (Vinidur) ili omekšani, elastični proizvod (Mipolam). Odlično se suprotstavlja dejstvu hemikalija. Nema pogodnog rastvarača, hlorirani rastvarači (ugljen–tetrahlorid, hloroform, dihlor-etan, cikloheksanon) polako ga rastvaraju. Za lepljenje dolazi na tržište specijalno PVC lepilo. Relativno slabo se lepi smešom 1:1 dihlor-etana i cikloheksanona.
Upotrebljava se za: cevi (dobro se obrađuje sa skidanjem strugotina, zagrevanjem postaje savitljiv) za vodovod, kanalizaciju i sl., pri izradi posuda za kiseline i hemikalije. Omekšani PVC se prvenstveno koristi za izradu folija (kabanice, ambalaža, kese). Vezivanje PVC-a se najčešće vrši zavarivanjem pomoću toplog vazduha. Omekšane PVC folije se vezuju kombinovanjem zavarivanja i lepljenja.
Politetrafluor-etilen (teflon)
Ро hemijskom sastavu je polimer tetrafluor–etilena. Čvrst, malo elastičan, bezbojan, u tanjem sloju prozračan. Veći blokovi su mlečno beli. Nedostižne dielektrične osobine kao i izvanredne temperaturne osobine, potpuna nerastvorljivost čine ovaj materijal ponegde nezamenljivim. Međutim, cena koštanja ga čini teško pristupačnim. Industrijska obrada teflona je dosta teška, a obrada u domaćinstvu još teža. Nema rastvarača. Lepiti se može samo specijalnim lepilima i to sa veoma skromnim uspehom. Može se koristiti do 350°C, omekšava na oko 400-450°C.
Celuozni acetat
Proizvodi se od prirodne celuloze (vata) pomoću sirćetne kiseline. lma komplikovani molekul, promenljivog sastava.
Čvrst, otporan materijal, neotporan na malo višim temperaturama. Omekšavanje počinje na 60°С, rastapa se na 100–110°С. Providan je, ali propustljivost ne dostiže propustljivost polistirola. Upotreba je slična polistirolu, ali se predmeti od celuloznog acetata teže lome. Ne može se bojiti tako uspešno kao polistirol. Nije zapaljiv, te se koristi za proizvodnju filmova. Rastvarači su (u zavisnosti od načina proizvodnje) aceton, (hloroform, dihloretilen). Lepljenje se vrši najuspešnije koncentrovanim rastvorom sirćetne kiseline. Moguća je toplotna obrada i obrada sa skidanjem strugotina.
Nitro celuloza (celuloid)
Proizvodi se od prirodne celuloze, dejstvom azotne kiseline. Sastavljena je iz nejedinstvenih, komplikovanih molekula.
Slična vati, veoma zapaljiva, eksplozivna supstanca. Dobro se rastvara u acetonu. Rastvori, sa dodatkom omekšivača (dietil–ftalat, dibutil–ftalat) dobro su poznati lakovi (nitrolak, zapponlak, kolodijumlak, dukolak).
Nitroceluloza, izmešana sa kamforom (10-30%), kao omekšivačem, poznata je pod imenom: celuloid. Ova supstanca je jedna od prvih poliplasta, sa odličnim osobinama (otporna na udar, providna, jeftina, estetski dopadljiva), iz svakodnevne upotrebe istisnuta jedino zbog velike zapaljivosti. Pri radu, obradi, treba postupiti veoma oprezno. Obrada se vrši uglavnom od pločastih komada sečenjem, lepljenjem, savijanjem. Za lepljenje se koristi aceton.
Duroplasti
(Тermostabilni poliplasti)
Poliplasti iz ove grupe su najranije pronađeni. Pri proizvodnji i upotrebi ovih materija karakteristične su dve faze: najpre se proizvodi termpoplast, (zagrevanjem omekša), potom se masa meša sa »punilima« i tako dobivena supstanca je sirovina za proizvodnju raznih artikala.
Pri daljoj obradi, materijal se presovanjem, brizganjem formira; dejstvom toplote stvrdnuti poliplast više se zagrevanjem ne može obraditi, niti je u rastvaračima topiv.
Fenoplast (bakelit)
Materijal ima izraziti bakelitni miris, a zbog zatvorene boje osnovne sirovine ne mogu se proizvesti predmeti sa otvorenijim bojama. Do 170°С je otporan na dejstvo temperature, zatim gubi svoju čvrstoću. Na oko 400°С se raspada, ugljeniše.
U zavisnosti od vrste »punila« bakelit je krt, žilav ili lomljiv. Uglavnom se koristi za tehničke svrhe: utičnice, priključci, drške, izolatori, kutije i sl. Nije pogodan za smeštaj prehrambenih artikala. Za obradu u domaćinstvu su najpogodniji poluproizvodi, slojevite ploče, cevi i šipke. Veoma se dobro lepi sa epoksidnlm smolama.
Aminoplasti (doramin, nikeplast)
Proizvodi se od formaldehida i karbamida. Proizvod je bezbojan, bez mirisa, neotrovan. Pogodan је i za smeštaj prehrambenih artikala. Ova činjenica, kao i to, da se može koristiti u otvorenim bojama, daje mu veliku prednost. Inače njegova upotreba je slična bakelitnim smolama. Poluproizvodi za korišćenje u domaćinstvima retko dolaze na tržište.
Poliesterne smole (elastirol, polikon)
Proizvode se kondenzacijom dikarbonskih kiselina i i dvohidroksilnih alkohola. Od polaznih sirovina, jedna mora da sadrži dvostruku vezu. Nastala smola se rastvara u nekom monomeru. Ova masa, slična medu, dejstvom dodatih katalizatora i u zavisnosti od vrste i količine tih katalizatora, ranije ili kasnije, na sobnoj temperaturi ili na povišenim temperaturama očvrsne. Pre očvršćivanja može da se oboji raznim bojama. Idealna, ali teško se nabavlja. Odgovara za proizvodnju malih serija ili pojedinačnih artikala.
Pri obradi livenjem, prosto se ulije masa u kalup, bez pritiskivanja ispunjava kalup koji može da bude od gipsa, drveta, voska, plastelina i sl. Jedino treba sačekati dok masa očvrsne i gotovi komad se može vaditi iz kalupa.
Prema drugom postupku, staklena ili tekstilna tkanina se napaja smolom, stavi na formu ili kalup. Ovako se proizvode čamci, karoserije, zaštitne kacige itd.
Skupoceni predmeti, kao što su arheološki primerci, podvodni aparati i sl. mogu se providnom smolom veoma uspešno zaštititi. Tvrda smola je veoma pogodna za obradu sa skidanjem strugotina, dobro se lepi sa sopstvenim monomerom, odlično se polira. Veoma je otporna protiv dejstva atmosferilija i odličan je električni izolator.
Epoksi–smole (eporezit, araldit)
Prema hemijskoj strukturi epoksi–smole se mogu svrstati u red poliestara. Tako i njihova upotreba u većini slučajeva, odgovara upotrebi poliestara. Proizvodi se od tečnih do čvrstih proizvoda, preko raznih gustina. Tečni proizvodi se bolje obrađuju, dok čvrsti, imaju donekle bolje osobine. U zavisnosti od katalizatora za umrežavanje, vreme očvršćavanja smole može se nalaziti u veoma širokim granicama. Ako je moguće reći, još je bolji materijal za obradu od poliestara. Nažalost, isto se tako dosta teško nabavljaju.
Osim smola za livenje, između epoksidnih smola mogu se naći odlična lepila. Ova lepila se mogu koristiti za lepljenje neuobičajenih materijala, kao: metal–metal, metal-staklo, staklo-staklo.
