Blog

zidanje

Porodična kuća (početne teškoće gradnje, gradnja)

Porodična kuća
 
Početne teškoće gradnje
 
Onaj koji je u manjim građevinskim poslovima stekao već dovoljno iskustva kao majstor u kući, lakše će pristupiti izgradnji porodične kuće ili stana. Ovde se ne misli na to da on sam obavlja gradnju, jer je ona takav posao da zahteva određene stručnjake. Ali je svakako dobro da i >>investitor<< bude upućen u ove poslove i da u jednostavnijim stvarima i sam, a eventualno i članovi njegove porodice ili prijatelji uzmu učešća. Ovde će biti govora baš o učešćima u »velikim« gradnjama, tj. o pripremama za gradnju.
 
Za gradnju je potrebno prvo obezbediti zemljište. Nije dovoljno pre kupovine samo »pogledati« zemljište. Zbog obezbeđenja najboljih uslova za buduću zgradu, potrebno je pribaviti informacije o više stvari vezanih za zemljište. Preporučljivo je pre kupovine konsultovati stručnjaka. Položaj zemljišta, reljef, nagib, sastav i karakter terena, uslovi terena, pravci vetrova, dimenzije i oblik zemljišta, postojeća flora na zemljištu, položaj i stanje prilaznih puteva i komunalija su vrlo važni faktori i bitno utiču na projektovanje i izvođenje radova prilikom izgradnje. (Npr. visoki nivo podzemnih voda zahtevaće dodatne radove hidroizolaсijе, ili, na kamenitom tlu su otežani radovi za izradu temelja). Sagledavanjem ovih činilaca može ispasti da је »jeftinije« zemljište u stvari »skuplje«.
 
Pre kupovine treba ispitati i »pravni položaj« zemljišta. Treba proveriti u zemljišnim knjigama da li je zemljište stvarno slobodno za prodaju i da nije slučajno opterećeno dugovima, hipotekom i sl. Moguće je dа postoje posebni propisi u vezi sa zemljištem, kao npr. pravo, odn. obaveza za davanje prolaza drugim korisnicima, propuštanje vode ili vodovoda, eksproprijacija. izgradnja puteva ili drugi uslovi (sl. 1). Posle pregleda zemljišnih knjiga treba da se obratimo nadležnom organu u opštini radi dobijanja informacija o mogućnostima gradnje na zemljištu. Tamo ćemo saznati kakvu zgradu smemo, odn. moramo, izgraditi na tom mestu (prizemnu, na sprat i sl.), da li se sme uopšte graditi, kakvi su urbanistički perspektivni planovi okoline (gde će se graditi zabavište, dečje jaslice, prodavnice i sl.). Ako su rezultati detaljnog pregleda zemljišta povoljni i ako je stanje u zemljišnim knjigama u redu, a i mišljenje nadležnog organa za gradnju je za nas povoljno, tj. nema nikakvih ograničavajućih faktora ili takvih činjenica koje bi povećavale troškove gradnje, možemo kupiti zemljište pridržavajući se propisa za kupovinu i za prepis zemljišta. Ovakve detaljne prethodne informacrje poštedeće nas od kasnijih razočarenja i nepotrebnih troškova, pa čak možda i od toga da plan gradnje potpuno propadne.
 
pravni položaj zemljišta
SLIKA 1
 
Posle kupovine zemljišta potrebna je građevinska dozvola. Cilj ove dozvole je da se izgradnja zgrade vrši u skladu sa postojećim propisima i da vlasnik koji ima pravo na gradnju tako izvrši gradnju da to ne ometa interese susednih vlasnika i zajednice. Onaj koji gradnju izvrši bez propisane građevinske  dozvole. nestručno, treba dа računa s tim da će mu zgradu prinudno porušiti na njegov trošak.
 
Uz molbu za građevinsku dozvolu treba priključiti i izvod iz zemljišnih knjiga kao dokaz da je molilac punopravni vlasnik zemljišta. Takođe je potrebno nabaviti situacioni plan zemljišta kao i projekat zgrade (situacija i detalji) sa tehničkim opisom. Preporučljivo je pribaviti informacije od nadležnog organa i o uslovima projekta (razmeru, broj primeraka i sl.) onda kada sakupljamo informacije o zemljištu. Neodgovarajući projekti često predstavljaju ozbiljan problem. Projekte mogu da izrađuju samo za to ovlašćene ustanove, odn. lica. Nije nam namera da utičemo na buduće »investitore«, ali skrećemo pažnju na to da se kod većih projektnih organizacija mogu dobiti gotovi tipski projekti, koji su relativno jeftini, savremeni i ekonomični, izrađeni u više varijacija, tako da mogu zadovoljiti raznovrsne uslove. Na osnovu ovih projekata lakše se mogu dobiti građevinske dozvole koje raspolažu predmerom i predračunom.
 
Kod gradnje sopstvene kuće svaki čovek ima svoje ideje. Ove ideje mogu biti ispravne i realne, ali mnoge od tih ideja su irealne, jer su neizvodljive, neekonomične i nesavremene, a često i neukusne. Projektant se prilikom izrade projekta mora pridržavati određenih saveznih propisa, normativa i propisa u vezi projektovanja (npr. ulaz u WC, ne sme biti iz kuhinje, minimalna površina sobe je propisana, najmanja visina unutrašnjih prostorija, položaj prostorija, obloge, površine prozora i sl. ne mogu se odabrati po želji), ali istovremeno mora zadovoljiti i zahteve pojedinaca, odn. vlasnika. Treba ceniti celishodnei ekonomične predloge projektanata u vezi upotrebe tipskih elemenata (greda, vrata, prozora i sl.).
 
Interesi i aspekti pojedinaca najviše mogu doći do izražaja pri izboru i oblikovanju fasade, grupisanja prostorija, sistema grejanja, terasa, podruma, sporednih zgrada i sl. Skrećemo pažnju na to da nadležni organ neće izdati građevinsku dozvolu na osnovu nestručnih i neekonomičnih projekata, koji nisu u skladu sa propisima za izgradnju stanova baš zbog interesa investitora.
 
Kada smo nabavili građevinsku dozvolu, treba se brižljivo pripremiti za gradnju. Dobra priprema poštedeće nas od kasnijih nepotrebnih radova. Paralelno sa postupkom nabavke građevinske dozvole, treba poveriti nekome izradu predmera i predračuna. Na osnovu predmeta i predračuna možemo odrediti potrebnu količinu građevinskog materijala (uzimajući u obzir i potreban rastur). Ovi dokumenti potrebni su i za dobijanje zajma za gradnju. Ako smo pribavili i potreban zajam (ili gotovinu za početak gradnje) sledi nabavka građevinskog materijala.
 
Materijal je najbolje nabaviti kod nekog trgovinskog preduzeća. Postoji mogućnost i za nabavku već korišćenog materijala - što je znatno jeftinije - ali o ovome se svakako treba dogovoriti (i zajedno kupiti) sa stručnjakom. Naime, zaprljane cigle sa žbukom stvaraće kasnije poteškoće prilikom zidanja i malterisanja, jer će »probijati« žbuku i malanje. U drvenim gredama, parketima, brodskim patosima možda se kriju gljive i insekti, koji posle godinu–dve mogu da prouzrokuju ogromne štete. Za neke crepove potrebna je dvostruka količina letvi, te je moguće da jeftino pokrivanje krova kasnije bude skuplje. Isto tako, mekani, upotrebljeni krečnjak ne podnosi mraz, te ga za zidanje i za temelje nećemo moći koristiti. Uopšte, treba biti vrlo oprezan, bilo da se radi o novim ili o starim, često puta jeftinim materijalima za gradnju. Treba uvek tražiti i čuvati dokumente koji dokazuju vlasništvo, ali i sve ostale račune i dokumente treba brižljivo sačuvati.
 
gradjevinski materijal
 
Pre nego što stigne prva pošiljka materijala, mnoge stvari treba još srediti na zemljištu. Ako zemljište još nije ograđeno, treba posle usklađivanja granica sa susedima i sa zvaničnim podacima podići ogradu. Ogradu prema ulici i desnu bočnu i desnu polovinu zadnje ograde, sve ovo gledajući sa ulice, mi moramo izraditi. Leva bočna ograda i leva polovina zadnje ograde pripada levom, odn. zadnjem susedu. Pribavljanjem zvaničnih dokumenta o ogradama izbeći ćemo eventualne kasnije prepirke, pa možda i parničenja. U pravcu transportovanja građevinskog materijala preporučljivo je izraditi samo privremenu i pokretnu ogradu.
 
Osnovni preduslov za gradnju je postojanje vode na licu mesta, jer je transport vode skup i komplikovan. Ako smo bušili bunar a voda je sumporasta, gorka, slana ili smrdljiva, treba tražiti pomoć stručnjaka za bušenje odgovarajućeg (dubokog) bunara ili za neutralizaciju vode. Agresivna ili prljava voda se ne može upotrebljavati pri gradnji, jer će nakon kratkog vremena upropastili beton ili malter. Treba iskopali i jamu za kreč, tako da ne ometa transport i da bude dovoljno udaljena od budućih zidova. Osnova jame može da bude 3 x 2 m, a dubina 1,5 m.
 
Potrebna je i jedna zgrada za skladištenje materijala, alata kao i za svlačenje. Za ovu svrhu treba izgraditi jednu privremenu kolibu osnove 3 x 3m od drveta, trske ili opeke sa mogućnošću zatvaranja. Ali, mnogo је bolje da se unapred izgradi jedna od sporednih zgrada, npr. šupa za gorivo, za koju, takođe, imamo građevinsku dozvolu i da nju koristimo za skladištenje. Ne smemo zaboraviti ni izgradnju WC-a na mestu koje je udaljeno od vode. Posle dopremanja alata i pomoćnih materijala (tesarskih kopči, konopaca i sl.) možemo započeti organizaciju dopremanja građevinskog materijala.
 
Kamion treba tako iznajmiti da bude potpuno iskorišćen. Za rastresite materijale treba tražiti kipere. Moramo izbegavati jeftin, ali nedozvoljen transport. Dopremljeni materijal treba smestiti u okolini buduće zgrade, tako da ne ometa daljni transport, jer ćemo na ovaj način izbeći nepotrebna premeštanja. Cement mora biti smešten ispod krova ili pokriven, cigle poslagane vezivanjem, bez opasnosti za ozlede, pesak i šljunak ograđeni ciglama (zbog rasturanja). Gašenje kreča najbolje je poveriti stručnjaku.
 
Posle ovoga možemo »obeležiti« mesto zgrade. Ovo će uraditi majstor izvođač. Odrediće tačan položaj zgrade na zemljištu, položaj uglova i podatke o visinama. Sa mesta, gde će biti izgrađena zgrada treba otkloniti korov i humus (za eventualnu kasniju upotrebu). Teren gradnje treba da je vodoravan da bi majstor mogao odrediti kanapom položaj temelja. Širina rovova za temelje obeležava se kolcima. Možemo učestvovati, uz nadzor majstora i u ovim poslovima, a kopanje rovova je potpuno naš posao. Na labavom terenu potrebni su podupirači, a na čvrstom tlu moramo rovove izraditi tačno po datim dimenzijama, tako što ćemo stranice zidova otesati. Iskopanu zemlju pokušajmo izravnati na licu mesta, 1-2 m od rova, ali je najčešće potrebno transportovati. Transport zemlje najbolje je rešiti kao povratni transport kamiona, koji doprema građevinski materijal. Posle kopanja rovova, najbolje je odmah započeti sa izradom temelja (da ne bi kiša oštetila rovove) (sl. 2).
 
izrada temelja
SLIKA 2
 
Gradnja
 
Dubina temelja treba da je u svakom slučaju najmanje 30 cm ispod nivoa terena, ispod granice smrzavanja. Najbrži i ujedno i najekonomičniji temelj je, tzv. »plivajući kamen«, koji na osnovu uputstva majstora i sami možemo uraditi. Temelj od cigala je vrlo skup i može ga graditi samo stručnjak. Na brdovitim mestima najbolje će odgovarati temelj zidan od kamena. Posle izrade temelja spoljnih glavnih zidova, treba izraditi temelje srednjih i pregradnih zidova.
 
Na osnovu prethodnih, brižljivim radom, izradili smo već potrebne temelje. Za dobru izolaciju majstor će postaviti dva sloja bitumenskih izolacionih ploča 150 i tri sloja toplog bitumena će obezbediti potpuno zatvaranje. Treba obratiti pažnju i na to da izolacija bude za 3–10 cm šira od zida i da kod sastava bude najmanje 15 cm preklopa. Vodoravna izolacija osnovnih zidova treba svugde da se priključuje vodoravnim izolacijama srednjih zidova i izolacijama ispod patosa. Mnogi zanemaruju brižljivu izolaciju, međutim, izolacija je jedan od osnovnih preduslova za upotrebljivost zgrade (sl. 3)
 
izolacija
SLIKA 3
 
Početak spoljnih glavnih zidova, unutrašnjih glavnih zidova i pregradnih zidova treba da je najmanje za 30, a još bolje za 40 cm, iznad nivoa okolnog terena u blizini planiranog nivoa patosa. Majstoru, kojl vrši organizaciju poslova i tzv. precizne poslove, mnogo možemo pomoći prilikom zidanja. Zbog toga je preporučljivo da zidanje, jednu od operacija, koja zahteva mnogo rada, dobro pripremimo i detaljno i brižljivo razradimo plan njegovog toka.
 
Nezavisno od toga koji materijal koristimo za zidanje, cigle, šuplje cigle, blokove, lomljeni kamen otporan na mraz ili obrađeni plemeniti kamen, sledeća zlatna pravila odgovaraće za svako zidanje.
 
1. Nemojmo težiti ka tome da sve sami uradimo! Dobar kvalitet zidanja može da obezbedi samo kvalifikovana radna snaga. Ako nismo izučavali zidarski zanat, onda pomognimno u prenošenju cigala, u dodavanju, u mešanju i prenošenju maltera, u prenošenju skela i sl. (sl. 4).
 
pomaganje tokom izgradnje
SLIKA 4
 
2. Potrebnu noseću širinu zida određuje stručnjak još prilikom projektovanja. Potrebna debljina za toplotnu izolaciju zavisi od materijala zida i minimalna vrednost ove veličine, u skladu sa podnošenjem opterećenja, regulisana je propisima. Ne smemo po svaku cenu štedeti na debljini zidova, jer ćemo kasnije imati veće troškove grejanja, šta više, na tankim zidovima moguća su taloženja vodene pare što je štetno za zdravlje i upropašćuje malanje i nameštaj. Za naše temperaturne uslove poželjni su zidovi od cigala širine 38 cm (bez žbuke). Zidovi od kamena treba da su najmanje 50 cm širine (već i zbog podnošenja opterećenja). Postoje i razne druge kombinacije zidova od kojih je najpoznatija kombinacija uzdužno postavljenih šupljih cigala i nasatice postavljenih manjih cigala. Debljina ovih zidova je 33 cm, ali zahteva brižljivo izvođenje radova. Dobar zid je potpuno okomit i pojedini elementi u njemu postavljeni su sa vezom. Kod zidova od cigala treba naročito obratiti pažnju i na to da redovi cigala budu jednako i vodoravno postavljeni. Da bi se prilikom zidanja održavale dimenzije, treba koristiti klade, letve, konopce, visak i često treba kontrolisati ispravnost zidanja (najmanje posle 2-3 reda).
 
3. Vodoravni i okomiti zazori (kod kamena kosi) treba da budu oko 1 cm i ove zazore treba dobro ispuniti malterom. Kvalitet maltera određuje stručnjak; obično se koristi malter oznake H4 ili H6. Za zidanje stubova i dimnjaka potreban je cementom ojačan malter. Malter se mora vrlo brižljivo izmešati tako da ne budu u njemu grudve peska i kreča. Za mešanje maltera treba upotrebljavati odležani kreč i pesak bez gline, bez mulja i bez nečistoća.
 
4. Prilikom zidanja, iznad visine od oko 1 m potrebne su već ske!e. Skele mogu izraditi samo za to kvalifikovani radnici, ili se izrađuju na osnovu uputstva majstora, a materijal za skele mora biti potpuno ispravan sa odgovarajućim patosom. Na skele treba postaviti prilazne daske sa letvama za sprečavanje klizanja. Sanduk za malter treba napuniti tako da prilikom transporta ne dođe do rasipanja. S obzirom da se prilikom zidanja troši veća količina maltera, za svakog zidara treba pripremili dva sanduka.
 
skela
 
5. Ne smemo dopustiti nered na gradilištu! U toku i po završetku rada treba očistiti skele da ne bi malter na patosu vezao. Treba očistiti i sanduke za malter i pripremiti samo onoliko maltera koliko će se toga dana upotrebiti. Treba pokupiti cigle koje su pale i očistiti teren od otpadaka da bi oslobodili transportne puteve. Cigle treba dopremiti i poslagati tako da majstoru zidaru budu pri ruci, pazeći na to da se hrpa ne sruši i ne padne.
 
6. Učinak jednog zidara je ugradnja 800-1000 cigli za osam sati. Ako se posao organizuje tako da jedan radnik postavlja malter, drugi dodaje cigle, treći (majstor) postavlja odn. zida, a ostali (članovi porodice) vrše dopremanje materijala, moguće je za osam sati ugraditi i 7000 cigli. Na ovaj način se glavni zidovi porodične zgrade mogu završiti za 4–5 dana. Naročitu pažnju treba obratiti na pravilno izvođenje sastava zidova, na uglove, na okvire otvora, na njihovo brižljivo podešavanje i podešavanje vezivanja.
 
7. Debljine pregradnih zidova mogu biti 6, 10, 12 i 25 cm (u zavisnosti od zahteva konstrukcije i pregrađivanja). Izgradnju pregradnih zidova treba da vrši stručnjak, jer se ovi zidovi moraju priključiti u žlebove glavnih zidova, a pregradne zidove od blokova treba snabdeti i pojačanjima. Obratimo pažnju na to da debljina blok zidova »vlažnih« prostorija (kupatilo, kuhinja) bude najmanje 10 cm, jer kasnije, prilikom izrade potrebnih žlebova, zidovi od 6 cm će se upropastili.
 
8. I na kraju nekoliko reči o zaštiti zdravlja učesnika u izgradnji porodične kuće. Na radnom mestu treba obezbediti mogućnost umivanja, malu odaju za skladištenje i sušenje oznojenih radnih odela, ulje protiv sunca (za sunčanje) i mastan krem za negu kože. Nažuljane i od maltera izjedene ruke treba brižljivo oprati, rane treba dezinfikovati, a žuljeve namazati. Protiv preteranog uticaja sunca – naročito oni koji nisu navikli na težak fizički rad – treba da upotrebljavaju ulje za sunčanje, šešir sa širokim obodom i laku odeću. Decu treba udaljiti od gradilišta, od jame za gašenje kreča. Ovakva, za igru primamljiva mesta treba ograditi i urediti.
 
Klasični građevinski materijal, cigla je vrlo značajan, tako da smo dve slike posvetili ovom materijalu da bi prikazali njegove karakteristike, odn. »norme upotrebe« (sl. 5 i sl. 6).
 
cigle
SLIKA 5
 
Brojevi u malim okvirima pokazuju koliko komada cigle je potrebno za 1 m2 zida različite debljine od cigle različitih dimenzija. Oni koji sami vrše gradnju lako će izračunati površine zidova planiranih prostorija. Proračun zapremine zidova je već komplikovaniji i baš zbog toga smo zadali odnos broja komada i površine zida (izuzetno smo zadali potreban broj cigli za stub visine 1 m).
 
Prilikom određivanja ovih podataka uzeli smo u obzir i prostor koji zauzima malter i tamo gde broj komada za 1 m2 nije bio ceo broj, zaokružili smo nagore.
 
cigla vrste
SLIKA 6
 
Skrećemo pažnju graditeljima na to da potreban broj cigli na uglovima za međusobno vezivanje zidova izostaje ako proračun vršimo na osnovu unutrašnjih površina. Zbog toga, dužinu jednog zida u sastavu treba povećati za vrednost debljine zida. Cigle poslagane u redove predstavljaju samo gomilu materijala, tek vezivanjem sa malterom postaće zid. Malter je mešavina gašenog kreča, peska, vode i cementa gustine kajmaka.
 
Primena raznih vrsta maltera
 
Malter oznake H4 - za malo opterećene zidove.
Malter oznake H6 - zа manje opterećene temelje od cigle i kamena, za dimnjake, za pregradne zidove i za svodove.
Malter oznake H10 - zа noseće zidove debljine 25 cm i manje i zа stubove manjih osnova od 0,1 m2
Malter oznake H25 - za glavne zidove prostora podruma  zgrada.
Malter oznake H50 - za stubove od cigle sa ojačanjem za slučaj »agresivnih« podzemnih voda.
Malter oznake Н80 - za slučaj »agresivnih« podzemnih voda.
Malter oznake H90 - za slučaj vrlo »agresivnih« voda.
 
Pored ovih aspekata, naravno, merodavni su zahtevi u pogledu čvrstoće.
 
Sastav pojedinih vrsta maltera
 
H10: 1,00 m3 peska, 250 kg cementa marke 300 ili   0,25 m3 kreča
                                  200 kg cementa marke 400
 
Н25: 1,00 m3 peska, 350 kg cementa marke 300 ili   0,10 m3 kreča
                                  300 kg cementa marke 400
 
H4:            1,00 m3 peska                                            0,25 m3 kreča
 
H4f/100h:  1,00 m3 peska  100 kg cem. marke 300    0,25 m3 kreča
 
H4f/75n:    1,00 m3 peska   75 kg cem. marke 400     0,25 m3 kreča
 
H4f/50 o:   1,00 m3 peska   50 kg cem. marke 500     0,25 m3 kreča
 
Н6:            1,00 m3 peska  175 kg cem. marke 300 ili 0,25 m3 kreča
                                          150 kg cem. marke 400
 
VP/100h:   1,00 m3 peska  100 kg cem. marke 300    0,33 m3 kreča
 
а/250 h:     1,00 m3 peska  250 kg cem. marke 300          -----
 
o/225n:      1,00 m3 peska  225 kg cem. marke 400          -----
 
Kreč sa grudvicama ili neizmešan i nekvalitetno gašeni kreč prouzrokovaće kratere na zidu u obliku tragova zrna.
 
Nekoliko vrsta betona
 
Dobro je znati karakteristike i nekoliko vrsta betona sa napomenom da se čvrstoća glavnog vezivnog materijala, cementa, povećava povećanjem brojeva (200, 300, 400, 500). Oznaka betona od B50 do В500 označava, pak, njegovu čvrstoću na pritisak. Evo nekoliko vrsta za »asortiman«:
 
В - 50:     1,20 m3 šljunka 150 kg cementa marke 300 ili 110 kg cementa marke 400
 
B - 70:    1,20 m3 šljunka 190 kg cementa marke 300 ili 150 kg cementa marke 400
 
B - 100:  1,20 m3 šljunka 250 kg cementa marke 300 ili 200 kg cementa marke 400
 
В - 140:  1,20 m3 šljunka 270 kg cementa marke 300 ili 250 kg cementa marke 400
 
B - 200:  1,30 m3 šljunka 278 kg cementa marke 500
 
Ako smo već bolje upoznali cigle i malter, da napomenemo i to da se način vezivanja cigli postavljanjem dužinom u pravcu dužine zida zove dužnjački sloj (sl. 7, 1 deo). Postoji još i nasatični sloj (sl. 7, 3. deo) i tzv. vojnički sloj (sl. 7, 4. deo) u jednorednoj varijanti.
 
Сigle se mogu uzdužno i poprečno prepoloviti, ali su često potrebni komadi od 1/4 i 3/4-ne dela. Sa ovima se formiraju stubovi. Vrlo je važno da gornji sloj opeka bude pomeren za jednu polovinu podele и odnosu na sloj koji se nalazi ispod njega. Оva veza obezbeđuje čvrstoću zida. Važno je i to da maltera ima ne samo između pojedinih slojeva, nego i između pojedinih cigli u sloju u bočnom pravcu (sl. 7, donji deo).
 
vezivanje cigli
SLIKA 7
 
Na gotove slojeve treba mistrijom naneti ravnomeran i židak sloj maltera debljine oko 1 cm na ovaj sloj postaviti cigle (3) a na krajeve cigala takođe treba naneti malter (2). Postavljene cigle treba udarcima prvo sa gornje strane dovesti na svoje mesto (4), a zatim i sa bočne (5) strane (udarcima na čelo koje nije namazano malterom). Židak malter procuriće i u okomite fuge i tako će se postići dobro vezivanje.
 
Za prepolovljavanje opeka zgodno je obeležiti dužinu na drški čekića i tako ćemo lako označiti mesto za sečenje pola ili četvrtine cigle. Na mestu sečenja treba povući dublju crtu sa obe strane cigle i udaranjem u sredinu dela koji se želi odseći, prelomi se cigla. Pri ovoj operaciji ciglu treba držati u levoj ruci.
 
Za malterisanje potrebno je još veće iskustvo nego za sečenje cigle. Izlivanje sadržaja mistrije na zid samo jednim pokretom ruke teško će naučiti onaj koji se retko bavi zidarskim zanatom. Zbog toga, je bolje malter postaviti na veću ravnjaču i zatim polazeći od donjeg kraja zida - držeći ravnjaču vodoravno i pod uglom od oko 20° u odnosu na zid - blagim pritiskom na zid naneti malter na površinu (slika 8).
 
malterisanje ravnjacom
SLIKA 8
© 1997-2018 Savo Kusić. All Rights Reserved. Designed By Savo Kusić

Blog Kategorije