Blog

kapije za baštu

Ograde i jednostavne kapije za bašte

Ograde
 
Privremena ograda
 
Jednostavnu, jeftinu i privremenu ogradu možemo izraditi od grana, nekoliko eksera i bodljikave žice odgovarajuće dužine. Žicu možemo pričvrstiti za spoljnu stranu grana pomoću eksera. Ako grančice poteraju, onda ćemo dobiti ogradu od živice.
 
Ograda će biti mnogo trajnija ako krajeve suvih grana koje postavljamo u zemlju prethodno natopimo katranom, a bodljikavu žicu i eksere za pričvršćivanje namažemo gustom uljanom bojom. Takođe možemo i gornje krajeve grana - koje su prethodno testerom odsečene tako da budu vodoravne - namazati preostalom bojom da ih zaštitimo od vode. Naravno, ovakva ograda je samo privremenog karaktera i nema naročiti estetski izgled. Na zemljištu koje je potpuno sređeno i koje se nalazi u nekom uređenom naselju za odmor i rekreaciju, ne može ostati čak ni privremeno (sl. 1, 1. deo).
 
vrste ograda
SLIKA 1
 
Ograda sa stubovima i bodljikavom žicom
 
Jednostavnu ogradu možemo napraviti i od tanjih kolaca (debljine ruke) tako što ćemo kolce nabiti u zemlju i sa strane postaviti na njih bodljikavu žicu u više redova (sl. 1 - 2., 3. i 4. deo). Preporučljivo je krajeve kolaca pre nabijanja umočiti u katran. Najbolje će biti ako se krajevi kolaca tako namažu katranom da posle nabijanja ostane još 5-10 cm namazanog dela iznad površine zemlje. Takođe treba i gornje delove kolaca (čela) namazati katranom da budu zaštićeni od vode i propadanja. Visina ograde od bodljikave žice iznosi obično 1,3-1,7 m. Razmak izmedu pojedinih redova bodljikavih žica je 20-30 cm. Žice se pričvršćuju ekserima U oblika.
 
Ograda sa stubovima i raznim žicama
 
Ogradu ćemo još jeftinije izraditi ako umesto bodljikave žice upotrebimo jednostavnu glatku žicu prečnika 1,5-2 mm, a samo za gornji i eventualno donji red upotrebimo bodljikavu žicu. Ograda će biti mnogo čvršća ako kolce, koji se nalaze na ćoškovima, podupremo. Podupirači mogu biti i nešto tanji od ivičnih kolaca. Ispod krajeva podupirača treba postaviti u zemlju po jedan veći kamen ili čitavo ležište podupirača napraviti od šljunka. Ovo se odnosi i na kolce, tj. kolce treba postaviti u iskopanu rupu koja je napunjena šljunkom ili tucanikom (sl. 1 - 4., 5. i 6. deo).
 
Ogradu sa raznim žicama možemo napraviti i tako da za gornji i donji red postavimo bodljikavu žicu i ove dijagonalno ispletemo sa glatkim žicama. Za ogradu možemo iskoristiti i letve, tako da ih jednostavno »prepletemo« debljom žicom i u ovom slučaju neće biti potrebni dugački podmetači. Još će biti bolje, ako žicu na svakoj letvi pričvrstimo i sa jednim ekserom U oblika. Posle farbanja, pletere pričvršćujemo za kolce koji su postavljeni u zemlju na međusobnom rastojanju od 2–3 m. Krajeve drvenih i metalnih kolaca tako treba oblikovati da se oni čvrsto uhvate za tle (ležište od šljunka) ili beton. Rešenja koja su data na slici obezbeđuju takav položaj da se kolac ne može rasklimati (sl. 2, 1. deo).
 
pocinkovana ograda
 
Postupak mazanja krajeva kolaca katranom možemo ubrzati ako izradimo za ovu svrhu jedan jednostavan uređaj. Treba uzeti čeličnu ili metalnu cev većeg prečnika (limenu cev za peć »čunak« i u jedan kraj cevi čvrsto postaviti drveni čep. Od deblje žice ili betonskog gvožđa moramo za cev napraviti odgovarajući stalak. Kraj cevi sa čepom treba postaviti na jednu ciglu, u cev naliti katran ili bitumen a oko nje napraviti manju vatru. U istopljeni materijal ćemo zatim umakati krajeve kolaca (sl. 2, 2. deo). Naravno, stubove treba držati izvesno vreme u istopljenom materijalu da bi se mogli zagrejati i natopiti katranom. Na sličan način - naravno bez vatre - možemo izvršiti bojenje krajeva stubova uljanom bojom ili gušćom nitro bojom.
 
Kolci za ograde
SLIKA 2
 
Armirani betonski stubovi za ogradu
 
Nabavka drvene građe je više puta problematična i drvo nije toliko trajan materijal kao beton ili metal. Sada, ćemo dati savete kako se mogu izraditi (po principu »urađi sam«) trajne i estetski oblikovane gvozdeno-betonske ograde.
 
Lepo i jeftino rešenje je npr. ograda od betonskih nosača sa čeličnim skeletom. Betonski nosači se izrađuju tako da se stub oblije sirovim betonom. Za okomite stubove treba uzeti ugaono gvožđe najmanje 35x35 mm ili slične dimenzije profilnog gvožđa L, U i sl. Vodoravni povezujući elementi između stubova su takođe ođ profilnog ili pljosnatog gvožđa. Ako nema pljosnatog gvožđa odgovara i deblja žica od 5-6 cm. U okvire od ugaonog gvožđa mogu se postaviti materijali za ogradu prema želji npr. bodljikava žica, žičana mreža, umetač od limova i sl.(sl. 3).
 
ograda od betonskih nosača
SLIKA 3
 
Takođe se mogu po principu »urađi sam« izraditi i armirano-betonski stubovi za ogradu pomoću odgovarajućih šablona. Šablon se može izraditi od drveta, metala, a okrugli i od azbestno cementnih cevi. Poklopci šablona izrađuju se od drveta sa odgovarajućim otvorima za armaturu. Unutrašnjost cevi treba namazati mašću da se beton na nju ne lepi (sl. 4). Ne smemo zaboraviti, naravno, ni otvore za pričvršćivanje žica ili žičanih mreža za ogradu, jer se oni kasnije vrlo teško buše. Ovi otvori treba da su takvi da se u njih mogu postaviti komadići žica od 2-3 mm a žice ćemo kasnije zacementirati i za njih pričvrstiti materijal ograde. Gornji red bodljikave žice možemo pričvrstiti za betonsko gvožđe koje viri na gornjem delu stuba. Konačno, na krajevima stubova možemo izraditi od cementa »kape« u obliku piramide.
 
ležište sa navojem
SLIKA 4
 
Ograde sa rešetkama i umeclma
 
Trajne i lepe ograde možemo izraditi od gvožđa U profila 30-35 mm, sa okvirima od profilnog gvožđa i sa betonskim ili kamenim stubovima. Okomiti elementi rešetke, koji se izrađuju od U profila odgovarajućih dužina, pričvršćuju se za vodoravne profile okvira zakivcima od 4-6 mm, koji su prethodno zagrejani do usijanja. Po ovoj metodi - kod kamenih stubova - razmak između stubova može se povećati do 4 ili 5 m. Na gornji vodoravni željezni profil možemo pričvrstiti -zakivanjem ili pomoću zavrtnjeva - i »bodlje« izrađene kovanjem,
 
Ograde se mogu napraviti i od gotovih umetaka sa okvirom koji se mogu kupiti u trgovini. Najbolje je ako za ovakvu ogradu osnovu izradimo od kamena, a umetke pričvrstimo za cevne ili profilisane gvozdene stubove. Pošto su dužine umetaka zajedno sa okvirom 1,6 m, razmak između stubova je ovim jednoznačno određen. Okviri umetaka pričvršćuju se za stubove ogrlicama koje su na međusobnom rastojanju od 1,7 m.
 
U trgovinama se mogu kupiti i gotove kapije, ali i sami možemo izraditi kapiju od okvira sa profilnim gvožđem i gustog žičanog pletiva, zakivanjem ili pomoću zavrtnjeva. Cevne stubove treba začepiti čepom, više puta bojadisanim, od drveta ili veštačke materije da ne bi voda dospela u unutrašnjost cevi i prouzrokovala koroziju.
 
ograde za baštu
 
 
Jednostavna kapije za bašte
 
Uz upotrebu drvene ili metalne građe i sami možemo izraditi male kapije za baštu. U dno rupe za glavni potporni stub treba postaviti neki veći kamen da se spreči sleganje stuba. Stub inače treba ukopati najmanje 50-60 cm u zemlju. Čvrstoća stuba može se povećati tako što će se oko stuba nasuti lomijeni kamen, na njega naliti beton i blago nabiti. U ovo betonsko ležište treba postaviti - naravno pre nego što beton veže- i komadić metalne cevi sa jednom čeličnom kuglom, kako je to na crtežu detaljno prikazano. Na kuglu će posredstvom metalne osovine kapija nalegati. Na gornjem delu kapija je postavljena (obešena) na pljosnati iskovano ležište sa navojem (slika 5) 
 
ležište sa navojem
SLIKA 5
 
Okvir kapije može se izraditi kako od drveta, tako i od metala. U okvir, koji je snabdeven dijagonalnim ojačanjem možemo zatim postaviti letve ili žičani pleter. Kapija se može izraditi i od vučene ili valjane čelične cevi od jednog cola. Cev se savija na željeni oblik tako što se jedan njen kraj začepi drvenim čepom, zatim se cela napuni peskom i začepi se i drugi kraj. Na mestu savijanja cev se zagreje do svetlocrvenog usijanja i na kraju se izvrši željeno savijanje. Po odstranjenju peska, u jedan kraj cevi nabije se čelični čep sa osovinicom prema detalju crteža, a gore se postavi zakivanjem ili zavrtnjima zglobni obruč, a zatim letve ili žičana mreža. Kao donje ležište koristi se takođe komadić metalne cevi sa čeličnom kuglom. 
 
Najjeftinija i relativno najtrajnija ograda se pravi od žice. Preporučljivo je pletenje žice izvoditi kod kuće, jer se operacija pletenja može izvršiti relativno jednostavnim alatima i sredstvima.
 
Mašina za pletenje mreže
 
Mašina za pletenje mreže izrađuje se u zavisnosti od toga kakvu dimenziju mreže želimo za ogradu. Najčešće upotrebljavamo dimenzije petlji 80x80, 60x60 i 45x45 mm. Ovde ćemo prikazati dimenzije mehanizma za izradu petlje 80x80. Potrebne uređaje opisaćemo po redosledu toka žice u procesu izrade (sl. 6,7,8).
 
mreža za ograde
SLIKA 6
 
Odmotavač žice sprečava da se žica zamrsi. Na sredinu vodoravno postavljenog stalka postavlja se veći aksijalni ležaj, na njega ravna daska, a na dasku kofa. Kotur žice se postavlja koncentrično oko kofe koja se fiksira tegom. Žica se povuče od kotura do zatezača. Zatezač se sastoji od 3 komada kotura smeštena u savijeno kućište. Zatezanje se povećava ili smanjuje podešavanjem položaja srednjeg kotura. Na zavrtnje, koji čine osu kotura, postavljaju se komadići cevi na kojima se koturi lako obrću. Širine cevi treba da budu veće za 1,5-1 mm od širine kotura.
 
mašina za pletenje mreže
SLIKA 7
 
Posle zatezača dolazi mazalica. Ona se sastoji od komada krpe obmotane oko žice. Drugom žicom krpa je pričvršćena za nosač. Krpa se povremeno natopi uljem. I zatezač i mazalica su čvrsto vezani za tle.
 
Podnožje mašine čini ravna daska svetle površine. Dužina ove daske je za pola metra veća od željene visine mreže. Dasku zajedno sa mašinom treba postaviti na čvrst radni sto.
 
Deo mašine za savijanje petlji je čelična cev sa debljim zidom i glatkom unutrašnjom površinom. U unutrašnjosti cevi obrće se nož od čvrstog lima sa tvrdim površinama. Na čeličnu cev treba urezati navoj (žleb) širine 4-5 mm sa uglom nagiba od 45°, 5 сm ispred kraja cevi, a u završetku navoja treba izbušiti rupu sa zaobljenim ivicama. Cev treba tako zavariti u ležište oblika V da ne zatvara nigde glodanjem izrađeni navoj. Ležište u obliku V zajedno sa cevi treba navariti na jednu metalnu osnovnu ploču. Zatim treba izraditi osovinu i montirati ležaj što je u potpunosti prikazano na slici br. VII-37 b. Bolje je ležaj izraditi nešto niže, jer se kasnije pri namotavanju visina može podešavati podmetačima. U žleb osovine nož se pričvršćuje zavrtnjem, ali može i osiguračem.
 
delovi mašine za pletenje mreže
SLIKA 8
 
Osovina mora lako da se okreće u ležištu i u delu valjka koji nije rasečen. Na gornjem delu ležišta treba izbušiti rupu za podmazivanje. Zazor između noža i unutrašnjosti valjka treba da je 0,5-1 mm.
 
Položaj radnog stola treba tako podesiti da ispletena mreža lako može da odlazi, zategnuta koso nagore.
 
Za motalicu može da se koristi cev od 2“ navučena na drveni valjak ili drvenu letvu koja se lako obrće. Na ovo će se namotati pleter. Za zatezanje može sе upotrebiti nekoliko cigala vezanih na jednu jaku žicu. Kraj žice treba formirati u obliku kuke koja se zakači za mrežu. Mesto kačenja kuke povremeno treba premeštati.
 
Radni postupak je sledeći: rad treba započeti podmazivanjem mašine i zatezača. Na žici, koju smo provukli kroz zatezač i kroz mazalicu treba savijanjem napraviti jednu polovinu petlji i ovo treba zakačiti (preko žleba u valjku) za ivicu noža. Zatim, obrtanjem ručice treba napraviti jednu nit, čija je dužina za jednu i po petlju duža od željene visine ograde. Motanje zaustavimo onda, kada motana nit žice pokazuje pravac motanja. Posle ovoga treba ukucati jake kukaste eksere od 3-4 mm (bez glave) u dasku za 2-3 petlje udaljene od kraja niti prema unutrašnjosti. Ako je mreža duža od 1 m, onda treba i u sredinu ukucati jedan ekser. Eksere moramo ukucati tako da im položaji ne budu kod donjih savijanja petlji, posmatrajući od daske, nego za pola visine unazad kod gornjih savijanja. Zatim na udaljenosti od pola visine petlji od noža i kod pola širine petlji odsečemo nit.
 
Prvu nit povučemo unazad za pola petlji i zakačimo za eksere, rukom i kanapom zategnemo dok namotamo (u prvu) i drugu nit. Kada odsečemo i drugu nit treba da uzmemo u obzir da je za međusobno vezivanje niti potrebno pola dužine petlji. Najbolje je na dasku postaviti belu hartiju, jer ćemo ovako lakše pratiti međusobno uvijanje petlji i eventualne neispravnosti. Da ne bi nit išla na stranu, treba na odgovarajući način saviti ulazni kraj niti koja se mota. Mašinom se može plesti mreža željene visine i neograničene dužine. Najbolji materijal za ogradu je pocinkovana mekana žica od 2,2 mm. Od ove žice za ispletenu dužinu od 1 m potrebna je dužina od 1,45 m. Kod ograde sa petljama od 80 х 80 za 1 metar treba 25  niti, prema tome za 1 m2 treba 36,35 m žice, čija je težina 3 dkg po niti, odn. ukupno 1,10 kg.
 
težine žica
 
U laganom tempu može se isplesti 3–4 m2 ograde na sat.
 
Još nekoliko dobrih saveta: sa dobrim podmazivanjem biće potrebno manje energije, a ni mehanizam mašine neće biti preopterećen. Ako je žica previše tvrda, treba zapaliti vatru od pruća oko kotura žice, a zatim ostaviti da se polako ohladi. Ovom metodom će žica na odgovarajući način omekšati.
 
Naravno, danas postoje i savremenije mašine za pletenje žica, a princip njihovog automatskog motanja je prikazan ispod.
proizvodnja zice
© 1997-2018 Savo Kusić. All Rights Reserved. Designed By Savo Kusić

Blog Kategorije