Blog

oblikovanje površine zemljišta

Oblikovanje površine zemljišta. Izrada terasa; Putanje i stepenice u bašti; Bazeni za vodu

 
Oblikovanje površine zemljišta
 
Da bismo racionalno koristili zemljište oko porodične kuće ili vikendica prvo treba da odlučimo šta želimo da postignemo sa zemljištem, kako želimo da iskoristimo baštu. Naravno, moramo uzeti u obzir prirodna svojstva zemljišta (veličinu, reljef, položaj, kvalitet tla i sl.) i povezanost sa okolinom.
 
Pored toga treba da odredimo i naše pretenzije: koju veličinu dvorišta i koju veličinu bašte želimo. Ako je okolina slabo snabdevena voćem, radi zadovoljenja sopstvenih potreba podignimo voćnjak, a ako je snabdevenost slabija u pogledu povrća, slobodan prostor treba koristiti za povrtarstvo. Ali ne smemo zanemariti ni prostor za cveće i šetnju. Različiti načini iskorišćenja zemljišta ne mogu se strogo razdvajati, jer se npr. voćka može saditi i u dvorištu, a isto tako i u perivoju. Osim toga, ne smemo gubiti iz vida da i ako bašta donosi neku ekonomsku korist, ona je dopunski deo stambene zgrade, gde u proleće i za vreme leta provodimo deo slobodnog vremena pa zbog toga treba da bude lepa i ugodna.
 
merenje zemljišta
 
 
Sredstva za merenje zemljišta
 
Da bismo mogli napraviti potreban plan za oblikovanje površine zemljišta, neophodno je da znamo veličinu, položaj i stanje površine zemljišta. Ove veličine odredićemo merenjem. Merenje treba u svakom slučaju vršiti u ravni terena. Rezultati merenja i podaci iz zemljišnih knjiga biće identični samo onda, ako je teren ravan. Ako je, pak, teren pod nekim uglom, moramo računati sa izvesnim greškama što ćemo korigovati proporcionalno uglu nagiba terena. Naime, situacioni planovi uvek pokazuju one veličine koje su dobijene projekcijom stvarnih veličina na ravan. Razlika između ove veličine povećava se povećanjem ugla nagiba. Korekcija se može izvršiti računskim putem. Za izvršenje merenja potrebna je i oprema. Osim merne trake potrebna su još 2 komada mernih letvi, dužine 2 m, sa podelom od 10 cm, 2 komada crtaćih tabli postavljenih na tronožac i 2 komada uglomera. Zadatke merenja uglova možemo izvršiti i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni pomoću priručnih instrumenata. Za ovo je potreban jedan što veći trouglasti lenjir od 45°, na koji ćemo pričvrstiti jedan celuloidni uglomer, pazeći da osnovna linija uglomera i hipotenuza trougla budu paralelne. Zatim, treba u srednju tačku uglomera postaviti jedan celuloidni jezičak tako da se može obrtati. Na kraj jezička moramo pričvrstiti olovni teg, a u sredinu jezička povući jednu pravu liniju (sl.1).
 
sredstva za merenje zemljišta
SLIKA 1
 
Za merenje uglova koji leže vodoravno, crtaću tablu treba postaviti tačno vodoravno i na nju staviti čisti list hartije za crtanje. Vodoravnost table kontrolišemo tako što uglomer postavimo u razne okomite pravce. Zatim postavimo uglomer na ovu vodoravnu osnovu i pomoću čiode i dve merne letve podesimo osnovnu liniju, a pomerljivim jezičkom ugao koji želimo meriti. Zatim ucrtamo i linije na pripadajuće uglove. Dobijenim trouglovima izmerimo stranice, odredimo, nacrtamo u razmeri i izračunamo površinu. Eventualne lučne stranice zemljišta treba da podelimo na prave linije i na taj način već možemo izvršiti merenje (sl. 2).
 
merenje površine zemljišta
SLIKA 2
 
Za merenje nagiba, pored uglomera potrebna su i dva komada mernih letvi, koje su obojene crno-belo u razmacima od po 10 cm. Prvo izmerimo vodoravnu razdaljinu između okomito postavljenih letvi i odredimo razliku visina između njihovih osnova pa računom odredimo nagib u procentima. Ako se napravi nacrt prema podacima, ugao nagiba može se odrediti i konstrukcijom i merenjem ugla. Isto ovo merenje možemo neposredno izvršiti i to na taj način što ćemo na kosinu nasatice postaviti jednu ravnu dasku.
 
Visinu ćemo takođe izmeriti postupkom konstrukcije. Ako na teško prohodnom terenu treba izmeriti razdaljinu, to možemo uraditi merenjem uglova sa osnove i konstrukcijom. Pravi ugao možemo dobiti i bez uglomera. Moramo postupiti na sledeći način: treba povući jednu osnovnu liniju od 4 m i iz jednog kraja ove osnovne linije povući luk radijusa 5 m a iz drugog luk radijusa 3 m. Između presecišta ovih lukova i kraja osnovne linije prema luku od 3 m dobićemo pravi ugao (sl. 3)
 
merenje visine
SLIKA 3
 
 
Izrada terasa
 
Posle izvršenog merenja podataka zemljišta i izrade plana iskorišćenja, dolazi na red sređivanje terena. Cilj sređivanja je dobijanje neke veće ravne površine ili izrada strmina radi pretvaranja kosina u vodoravne površine, Strmine se uvek oblikuju u pravcu nagiba da bi što manje materijala pokretali. Nagibi strmina zavise od terena. Odnos je uopšteno 1:2 i 1:1, ali odgovara i 2:1, ako se obezbedi odgovarajući rub. Konačan oblik strmina može se obezbediti samo nešto većim nasipom, zbog naknadnog sleganja terena.
 
Protiv ispiranja, strmina se obezbeđuje busenima, a protiv klizanja kolcima. Ako preinačimo neku staru lopatu za ugalj tako što je kvadratno oblikujemo, a ivice izoštrimo turpijom, brzo i lako ćemo njome moći vaditi busene dimenzija 30x30 cm (sl. 4).
 
ašov za vađenje busena
SLIKA 4
 
Ako је teren strmine labav, dobro je donji deo ojačati većim, а gornji sitnijim kamenjem. Ako nasip obezbeđujemo kamenjem, ugao strmine obavezno treba održati, jer će se u protivnom strmina odroniti. Na ovakvim delovima celishodnije je napraviti stenovite bašte a kamenje razmestiti u skladu sa zahtevom terena.
 
Kamenje ne smemo postavljati udaranjem, nego njegova mesta treba brižljivo pripremiti i tako ga postaviti u strminu. Ako po kamenju ipak treba udarati, onda to moramo činiti drvenim čekićem. Kada su nagibi veći od 45°, onda će verovatno biti potrebno izgraditi i potporne zidove. Potporni zidovi se mogu graditi samo na čvrstoj osnovi, zato temelje treba spustiti do čvrstog nosećeg tla. Za izgradnju potpomih zidova postoji više rešenja. Najjednostavnije rešenje je suva gradnja potpornog zida. Sirina osnove ovog zida jednaka je polovini visine, a širina gornjeg dela petini širine osnove. Prilikom gradnje treba obratiti paznju na to da kameni blokovi ne mrdaju i da u potpornom zidu ne ostane labavo postavljen kamen. Gornji deo zida treba obložiti zemljom i šljunkom a na njih postaviti busenje. Рotporni zidovi mogu se izraditi i od betona i od kamenja vezanog malterom, ali u ovim slučajevima treba obezbediti i ogovarajući odvod vode. Najjednostavniji način odvođenja vode je ako iznad gornje strmine iskopamo kanal za odvođenje tako da voda ne može oštetiti zid. Na rubove terasa treba zasaditi nisko grmlje sa jakim lišćem i korenom. Ako želimo formirati travnjak, onda u prvoj godini treba zasaditi travu sa jakim cvetom (sl. 5).
 
odvođenje vode
SLIKA 5
 
Kod suvo građenih potpornih zidova nije potrebno posebno obezbediti odvođenje vode. Kod čvrstih zidova potrebno je na samim zidovima izraditi na svakih 1-2 m po jedan odvodni otvor, a iza gornjeg ruba potpornog zida odvodni kanal. Bez ovakvog kanala voda će potkopati potporni zid. Ugradnja tajalica potrebna je samo kod drenažne mreže. Drugi važan cilj izrade terasa je da se njima smanji štetan uticaj vode koja se sliva posle padavina a da se za biljnu kulturu obezbedi maksimalna količina vode. Razorno dejstvo vode je veće što je brzina slivanja veća. Da bi se ova brzina smanjila, treba zasejati travnjake u tok slivanja vode i svesti ugao slivanja na najmanju meru. Na rubu terase treba napraviti kanale.
 
 
Putanje i stepenice u bašti
 
U sređivanje površine zemljišta spada i izgradnja putanja i stepenica. Putanje mogu biti izgrađene za pešački prolaz i za kola. U zavisnosti od namene ovih putanja, razlikovaće se njihova osnova i obloga. Širina pešačkih putanja je obično 40-100 cm. Na širini od 100 cm komotno mogu da prolaze dva pešaka. S obzirom da kod putanja za pešake nema naročitih opterećenja, one mogu biti izrađene bez naročite podloge ili sa slabijom podlogom. »Obloga« puta ne mora biti kontinualna, tj. između pojedinih pločica može biti i delova sa travom.
 
stepenice u bašti
 
Izgradnja putanja uvek počinje trasiranjem da bi se u trasirani prostor smestila podloga, rub i obloga puta. Širina trase treba da je veća nego širina gotovog puta. Porubljivanje se može izvesti betonom, kamenom, ciglom ili biljkama (sl. 6). Kod putanja kojima će prolaziti i kola dovoljno je da se napravi podloga samo sa dve strane gde prolaze točkovi, а sredina se može popuniti šljunkom ili šljakom. Putanje treba tako oblikovati da se sa njih lako sliva voda (sl. 7 i 8).
 
putanje u basti
 
izgradnja putanja
SLIKA 6: 
7. Poravnanje; 8. Postavljanje betonske ploče u pripremljeno ležište; 9. Nabijanje; 10. Korišćenje
 
oblikovanje putanja
SLIKA 7
 
putanja za koloa
SLIKA 8 
 
Kod dužih pešačkih putanja prvo treba postaviti na svakih 1-2 m po jedan temeljni kamen za nivelisanje. Svo ostalo treba postaviti u ravan ovih temeljnih kamena. Nivelisanje (merenje) možemo izvršiti uglomerom koji je postavljen u okomiti položaj. Na ovaj način možemo podesiti i manji nagib puta (sl. 9).
 
nagib puta
SLIKA 9
 
U baštama sa terasama često su putanje i stepenice naizmenično postavljene. Ravni delovi takođe treba da imaju blagi nagib tako da stepenica bude samo onoliko koliko je neophodno potrebno. Jednostavne stepenice možemo izraditi od neklesanog prirodnog kamena. Ispod prednje ivice kamena, gde je opterećenje veće, treba postaviti podmetače da se ne bi olabavio i pomakao. Između kamena treba zasaditi travu. Strmije stepenište se, naravno, ne može graditi na ovaj način.
 
Stepenište je onda komotno ako posle svakih 8-10 stepenica sledi podest. I stepenice i podeste, treba izraditi sa nagibom, da se voda ne zadržava na njima. Pri tom se svakako treba pridržavati propisanog odnosa nagiba.
 
Stepenice od zemlje možemo izraditi uz upotrebu jačih kolaca, dasaka i salutaka. Visina jedne stepenice ne treba da pređe 10-12 cm. Stepenice treba da su nagnute prema unutrašnjosti, tako da voda ne može da ispere zemlju. Sakupljena voda u unutrašnjem delu treba da se odvodi sa strane. Kod izrade stepeništa od cigala, ispod cigala treba postaviti sloj šljunka ili šljake. Kod stepeništa od kamena treba obratiti pažnju na to da čeone i gornje površine kamena budu ravne. Takođe treba obratiti pažnju i na pričvršćivanje kamena da se tokom korišćenja ne bi rasklimao.
 
 
Bazeni za vodu
 
Bazen za vodu može se izgraditi u bašti na više načina. Ako se gradi sa oblogom od nabijene gline, zemlju treba iskopati za 40–50 cm dublje od željene dubine bazena. Glina se nabija u tri sloja, debljina svakog sloja treba da je 10–15 сm. Таmо gde je tlo dovoljno tvrdo, bazen se može izraditi i sa oblogom od plastične folije. lskopanu rupu bazena treba brižljivo poravnati, jer u suprotnom folija može da se pocepa usled pritiska. Na ivice folije, koje su položene na rub bazena, treba nabaciti zemljani nasip.
 
bazen
 
Kod gradnje betonskog bazena na stranice iskopanog bazena nanosi se betonski sloj debljine 10-15 сm sa oplatom. Kod većih bazena u sloj betona postavlja se i armatura od gvozdenih šipki kao i 2-3 sloja izolacije radi sprečavanja оticanjа vode. Treba obezbediti odvođenje vode kao i pravilno postavljanje prelivnika. Ako je već beton vezan, vodu treba najmanje tri puta izmeniti (ispustiti, ispumpati) pre nego što zasadimo neke biljke, jer materije koje se rastvaraju iz svežeg betona uništavaju žive organizme. U neposrednoj okolini bazena sade se biljke koje podnose vlažnost. Stalnu čistoču vode možemo obezbediti unošenjem vodene vaške (Daphnie) u bazen jer ovi mikroorganizmi sprečavaju stvaranje ustajale vode.
 
Kada smo već završili sve radove oko oblikovanja i izgradnje bašte, potrebno je oko nje staviti ogradu. 
© 1997-2018 Savo Kusić. All Rights Reserved. Designed By Savo Kusić

Blog Kategorije